Automanija

Dobio sam prve komentare na svoje pisanije i nije da nisam iznenadjen. Red je da ih prokomentarišem.

Komentar broj 1: "Većina nije dosla sa namerom da kupi automobil"

To je ono što je suština ono o čemu želim da pišem. Zašto toliki silni ljudi svuda u svetu idu na sajmove automobila?  (Dalje)

Još sam pod utiskom jučerašnje posete beogradskom sajmu automobila. Sigurno ne zato što je velelepan niti je izbor takav. Ono što sam posmatrao kraičkom oka je kako ljudi posmatraju automobile i šta gledaju i rade sa njima. 

Jedno me iznenadilo, shvatio da nisam jedina individua koja redovno pipka i kucka karoseriju, instrument tablu, oplate vrata...uz to se mršti i čulji uši. Šta je takvo ponašanje do potrebe za ličnom percepcijom kvaliteta.  

Nadam se da će ovo neko pročitati i razmeniti ideje iskustva....

Kada pričam o automobilima uvek to radim sa emocijama, bilo pozitivnim bilo negativnim. Odnos prema automobilo kao da na najtačniji način okarakteriše nas same, naš katakter, odnos prema spoljnom svetu. Zato nije ni čudo da su ljudi jako osetljivi na ovu temu, da ulažu mnogo truda i emocija i da je ispoljavanje istih gotovo bez ograničenja i ograda.  (Dalje)

00:40

Možda je kasno za početak, ali radi o stvari koja je uvek privlačila moju pažnju. Radi se o automobilima. Šta je toliko posebno u vezi sa njima? Da li su automobili samo igračka za odrasle?

Nadam se da ću pišući naći neke odgovore, posebno na pitanje zašto nešto što oduzima previše vremena nije profesionalna već samo "obična" opsesija. Nisam majstor za kola, nisam ni trkač, a i ne mislim da sam najbolji vozač (nisam li?). Ipak smatram da moram o svemu tome da iskažem svoje mišljenje. 

Natavak danas u neko normalnije vreme.